Milan Rastavac: Niš je bio hazarderski potez!

Milan Rastavac: Niš je bio hazarderski potez!

 

 *Tim je bio na dnu tabele, a Radnički poseže za nepoznatim trenerom. No, sve je krenulo dobro i za klub i za mene…

 *Asteras (Zvezda na grčkom) kao španska kolonija i kako funkcioniše grčka liga…

 *Srpski klubovi sjajno guraju u Evropi, reprezentacija takođe, ali mora se dostići standard ispod kojeg ne sme da se ide!

 

 

 

Milan Rastavac je za dve i po godine u ovom gradu ostavio toliko dubok trag da nema Nišlije, onog iskrenog zaljubljenika u sport, kojem nije drago kada se popularni Mima pročuje po nečem dobrom, tamo u „belom svetu“. U Radnički je, realno, došao kao anonimus, a odavde je otišao kao „general“. Jeste, upravo su mu taj nadimak nadenuli navijači niškog kluba, oduševljeni njegovim rezultatima, ali i gospodskim ponašanjem. Već peta godina prolazi, ali malo ko je zaboravio koliko je Rastavac bio poštovan u gradu na Nišavi, toliko da mu je ceo Čair skandirao „Mima ostani“…

 

Sada je u Grčkoj, već petu sezonu. Najpre je dve godine bio u Ksantiju, a potom se iz solunske preselio u atinsku regiju. Već treću godinu je na klupi Asterasa iz Tripolija, gradića na Peloponezu, oko 150 kilometara udaljenog od glavnog grada Grčke.

 

Razgovor sa Mimom počinjemo onako, lagano… Zanima nas kakav je život u Tripoliju, kako se snašao i šta još tamo postoji, osim fudbala, naravno…

 –Predivno jedno mesto, u središtu Peloponeza koji je sav onako privlačan za obilazak. Ima lepu turističku ponudu, klima je sjajna, ljudi srdačni i opušteni… Istorijski, najznačajnije ime je Teodoros Kolokotronis, grčki general koji je Peloponez oslobodio od Turaka. Njegovo ime nose glavni trg u Tripoliju, ali i stadion Asterasa. Nama je možda interesantno da mu je deda po majci bio Srbin. U blizini postoji i jedno selo koje se zove Serbos i njegovo ime dovoljno govori kakav je odnos ovdašnjeg stanovništva i uopšte Grka prema nama. Jednostavno, vole nas. Uopšte, još nisam upoznao nijednog Srbina kome nije prijalo u Grčkoj. Da se nisam snašao, ne bih ovde ostao toliko dugo. Jezik pričam dovoljno dobro da me razumeju-opisuje nam, ukratko, Milan Rastavac ambijent u kojem živi i radi.

 

 

Asteras je stabilan grčki superligaš, koji nema prevelikih aspiracija, ali svakako nije ni za potcenjivanje. Rastavac u njemu „troši“ već treću sezonu. U prvoj je stigao posle, bezmalo,  polovine prvenstva, kada je tim bio na samom dnu i pretilo mu je ispadanje iz lige, ali Mima je, baš kao u Radničkom, brzo doveo stvari u red i na kraju završio kao deveti. U drugoj, napredak je bio vidan, na kraju je završio šesti, kao prvi ispod crte za Ligu Evrope. Te sezone je Asteras oborio mnoge svoje rekorde, vezao je šest pobeda, što je „privilegija“ samo onih najvećih grčkih klubova i, logično, srpskom treneru je prošlog leta ponuđeno da produži ugovor pod povoljnijim uslovima, što je on prihvatio.

 

 –Grčka liga je prilično ujednačena. Da bi se bolje razumela valjalo bi malo zaviriti u strukturu finansiranja klubova. Ovde svaki klub od TV prava dobija po 1.5 miliona evra godišnje, a ostatak budžeta zavisi od imena kluba i njegove privlačnosti sponzorima, navijačkog kapaciteta i prodaje ulaznica, bogatstva kojim gazde raspolažu, od sposobnosti menadžmenta… I liga je takva da svako svakog može da dobije. Gube i najveći, nigde bodovi nisu sigurni. Treneri su mahom stranci… Nemac, Španac, Portugalac, mnogo može da se nauči iz duela sa njima. Na kraju kvalitet presudi u korist nekog od ovih pet klubova sa najvećom tradicijom (Olimpijakos, Panatinaikos, AEK, PAOK i Aris, prim.aut), ali utakmice su vrlo interesantne-predstavlja nam popularni Mima grčku Superligu koja broji 14 klubova.

 

 

 

 

Asteras nije blistao na početku sezone, ali dve pobede u nizu, poslednja nad Panatinaikosom (2:1), pokrenule su tim ka sredini tabele, a još jedna bi ga vinula u vodeći kvintet.

 –Najviše je do rasporeda. Dočekivali smo one najbolje PAOK, Olimpijakos i Panatinaikos, išli na „tvrda“ gostovanja. Malo nas je i sreća zaobišla, u nekim utakmicama smo se baš ispromašivali, ali sve se to negde vrati. No, krenulo je na bolje, pobeda nad Panatinaikosom nam je baš „legla“, tim pre jer je na njihovoj klupi renomirani trener kakav je Ivan Jovanović, koji ovde uživa veliko poštovanje, još iz igračkih dana, a znamo svi kakve je rezultate imao sa kiparskim APOEL-om (igrao četvrtfinale Lige šampiona, prim.aut). Imali smo ovde lepu trenersku koloniju na početku sezone. Nažalost, Vladan Milojević više nije u AEK-u…

 

Zanimljivo, kad se pogleda sastav, Asteras je prava španska kolonija, jer u njemu igraju čak desetorica fudbalera sa Iberijskog poluostrva:

 –Ne bih mogao nešto precizno da obrazložim zašto je to tako. Ovaj klub tradicionalno dobro sarađuje sa Špancima i to traje već godinama. Imamo i četvoricu Argentinaca, golovima se izdvaja Barales, koji, iako u poznim igračkim godinama, pokazuje da je vrstan napadač. Poseduje jedno 23 načina kojima udara loptu glavom i svi su vrlo uspešni… 

 

Grčka je nekad bila Meka za naše fudbalere, sada baš i nije tako. Iz Olimpijakosa su otišli Ranđelović i Čumić, jedino ime koje se izdvaja je Andrija Živković u PAOK-u:

 –Ima ih, ali manje nego što mi možda mislimo da bi trebalo. Sveta Marković dobija sve veću šansu u Olimpijakosu, Romanić i Šaranov su u Lamiji, došao je i Golemić… Andrija je najbolji igrač PAOK-a, vidim da hoće da ga zadrže, baš se dobro pokazao-hvali Milan nekadašnjeg igrača Partizana i Benfike, rođenog u našem gradu.

 

 

A za Niš ga, kaže, vežu baš lepa sećanja. Tu je dobio šansu, tu je počelo ono pravo dokazivanje:

 –Došao sam sa pozicije asistenta u „Voši“ i s obzirom na to da šira fudbalska javnost nije čula za mene, s ove distance mogu da kažem da je mojim angažovanjem tadašnji predsednik Radničkog Vidak Perović doneo veoma hrabru odluku. Ali, on sve radi na osećaj, tako je bilo i tada. Klub je bio u velikoj krizi, tim poslednji na tabeli, a on na polusezoni dovodi nepoznatog trenera. Hazarderski potez! Da nije bilo tog njegovog poverenja, ko zna kako bi se moja karijera dalje odvijala, da li bih dobio pravu šansu i kada. Sećam se da na Čairu nije bilo tople vode, trenirali smo na Željinom… Ali, sve je nekako krenulo dobro. U prva dva kola nismo izgubili ni od Zvezde ni od Partizana, počeli smo da pobeđujemo, na kraju smo završili u sredini tabele…

 

Radnički je u drugom delu te sezone 2014/15 primio samo šest golova, što je rekord Superlige. Potom je u narednoj bio šesti, sa bodom manje od Borca i Vojvodine, a onda i peti… Evropa je oba puta izmicala za „nokat“, ali Rastavac je u Radničkom ostvario brojne rekorde. Ipak, najvažniji je onaj da se u ovom veku najduže zadržao na klupi Nišlija u kontinuitetu i da je, posle Duce Nenkovića, jedini trener kome su klicali navijači. A to ne može da se izmeri brojkama…

 

Našu ligu, kaže, prati koliko mu vreme dozvoljava. Naročito dva kluba u kojima je radio kao trener:

 –Radnički i Vojvodina su u vrhu mojih interesovanja, ali najviše navijački. Volim da se u tim klubovima igra dobar fudbal, da se razvije neki igrač, ostvari neki dobar transfer…

 

 

 

Nije Rastavac propustio i da pohvali nastupe Zvezde i Partizana u evropskim kupovima:

 Srećan sam zbog njihovih, ne dobrih, sjajnih rezultata u Evropi. Odlično guraju i pošto to rade već nekoliko godina u nizu, ne može se to nazvati slučajnim uspesima. To svakako podiže rejting našeg fudbala, čini ponosnim i nas koji radimo van Srbije. Voleo bih da uskoro dobijemo još jednog predstavnika u kvalifikacijama, možda i direktnog učesnika Lige šampiona…

 

 

Neizbežna tema je, naravno, i reprezentacija Srbije koja je, sa Draganom Stojkovićem Piksijem na mestu selektora, ostvarila dobar rezultat u kvalifikacijama i u Lisabonu će 14. novembra igrati odlučujuću utakmicu za plasman na Svetsko prvenstvo. Rastavac, koji je bio u stručnom štabu Mladena Krstajića na Mundijalu u Rusiji, kaže da je to trend koji se mora održati, bez obzira na ishod duela sa Portugalom:

 –Sjajno je što smo došli u situaciju da ta jedna utakmica odlučuje. I čini mi se da je i dobro što nemamo pravo na kalkulacije, moramo da idemo na pobedu! Mislim i da možemo. Plaši me samo da nakon Lisabona, bez obzira kako se bude završilo, ne iskoristimo tu dobru energiju i duh optimizma koje imamo da nastavimo dalje. I ranije se dešavalo da imamo dobre cikluse, da se plasiramo na veliko takmičenje, ali sve bi se završavalo na tome i onda bismo se vraćali korak-dva unazad. Moramo da idemo napred i da stignemo do standarda ispod kojeg ne bismo smeli da idemo. Na dobrom smo putu i ne smemo s njega da skrećemo i da se zaustavljamo-napominje Rastavac.

 

 

Od Pante je naučio…

Nije tajna da je Milan Rastavac bio veliki prijatelj nedavno preminulog Dragana Pantelića. Često su Mima i legendarni golman drugovali za vreme njegovog dvoipogodišnjeg boravka u Nišu, najčešće na Pantinom imanju u Malči…

 –Velika je tuga to što smo ostali bez Pante i baš mi je žao što nismo nastavili drugovanje ovde kod mene. A dogovarali smo jedno 150 puta da dođe i on bi na kraju uvek odustajao iz nekog razloga. Znali smo se i pre mog dolaska u Niš, osam godina smo zajedno radili u FSS. Imali smo dobar i iskren odnos. Mogu slobodno da kažem da je malo ljudi koji su ga potpuno upoznali i sa kojima je delio sva svoja znanja i razmišljanja. Jer, jedno su ona izneta u javnosti, a sasvim druga ona koja vam je poveravao u određenim situacijama. Imao sam privilegiju da sa njim otvoreno razgovaram, uspeo je da me ubedi u neke fudbalske zakonitosti, koje sam ja posmatrao na drugačiji način…

 

Šta konkretno, insistirali smo na odgovoru:

 –Recimo, naučio me je da je fudbal emocija, a ne matematika u kojoj imaš postavljen problem i onda ga rešavaš pomoću nekih pravila i veština. Emocija je ta koja te vodi u igri, ona prati svaku taktiku, bez nje nema dobre primene bilo kojeg fudbalskog postulata. Na talasu emocija igraš, osvajaš, dobijaš ili gubiš…

 

 

Ne kajem se!

 

Rastavac je, kada je već stigao u Grčku, dobio ponudu Slaviše Jokanovića da se pridruži njegovom stručnom štabu u Fulamu. Ponuda je bila primamljiva i finansijski i izazovna u smislu da je London u epicentru fudbalskih zbivanja u svetu. Ipak, odbio ju je, jer je već bio odlučio da sam gradi svoj put. Kako sada gleda na tu svoju odluku:

 –U najmanju ruku, ne kajem se! Jokan je već izgradio svoje ime na Ostrvu, ja pokušavam da se izborim za neki svoj status. Dobio sam priliku ovde u Grčkoj, a ko zna kuda će nas putevi odvesti...

 

 


Povezane vesti

Istorijski uspeh niških stonotenisera

Protekle nedelje stonoteniseri niškog Železničara imali su dupli program u Super ligi Srbije. U direktnim mečevima sa konkurentima za treće

AKL: Šampioni u problemu! (VIDEO)

  Poslednji vikend stare godine doneo nam je reprizu finala prošle sezone. Ovog puta ishod je bio drugačiji.   Šampioni

Deset škola iz Niša ove godine u Junior NBA (VIDEO)

  Junior NBA liga se na velika vrata vraća na parkete srpskih osnovnih škola. Nakon pauze prouzrokovane korona virusom ovo

No comments

Write a comment
No Comments Yet! You can be first to comment this post!

Write a Comment

<

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.